U moru objava na LinkedIn-u na temu rada od kuće, prošlog ponedeljka mi “izleti” Peđina objava sa linkom do Nutanix bloga.
Nutanix je objavio blog post koji nosi naziv “Outsourcing vs product kompanije — gde rastu bolji programeri”. Ispod provokativnog naslova stajao je tekst prilično neutralno napisan bez potpisa autora.
Sutradan je naslov promenjen u “Outsourcing vs product kompanije — razlike u programerskom mentalitetu”, ali teksta više nije bilo na tom linku. Stajala je napomena koju parafraziram: tekst je povučen jer je predstavljao lični stav autora, a ne stav kompanije Nutanix. Ako danas potražite tu stranicu, nećete je naći, zato što je uklonjena.
Hajde da analiziramo komunikaciju korak po korak, hronološki.
I Objava blog posta “Outsourcing vs product kompanije — gde rastu bolji programeri”
Glavni komunikacioni problem sa naslovom je reč “bolji” zato što predstavlja kvalifikaciju. Još jedan problem iste prirode je impliciranje suprotstavljenosti outsourcing i product kompanija. Da se blog post nije našao na sajtu kompanije Nutanix koja razvija svoje proizvode, ove poruke ne bi bile toliko sporne.
Naslov je upravo zbog onoga ko ga je objavio, sugestivan. Da ga je objavila outsourcing kompanija, sugerisao bi odgovor da bolji programeri rastu u outsourcing kompanijama.
II Promena naslova i povlačenje teksta sa napomenom da je tekst autorski i da ne predstavlja mišljenje kompanije Nutanix
Deo naslova “Gde rastu bolji programeri” je preinačen u “razlike u programerskom mentalitetu”.
U redu, kvalifikacija “bolji” je nestala, glavni problem takve vrste komunikacije je samim tim uklonjen. Ostaje nam suprotstavljeni par outsourcing i product kompanije, i saznajemo da postoji nešto što autor naziva “programerskim mentalitetom”.
Postoje tri moguća značenja reči “mentalitet” prema rečniku Matice srpske:
- način mišljenja, shvatanje;
- skup duhovnih osobina pojedinaca koji određuje sklonosti i postupke;
- karakteristična svojstva uopšte, duh.
Umesto da dam komentar na upotrebu sintagme “programerski mentalitet”, postaviću pitanje:
Da li bi trebalo da govorimo o programerskom mentalitetu ili o kompanijskoj kulturi i uklapanju različitih indivualnih mentaliteta u istu?
Ako podrazumevamo da postoji “programerski mentalitet” koji je različit u outsourcing i product kompanijama, da li onda izbegavamo da posmatramo bilo kog IT profesionalca iz vizure individue, njenih potreba i htenja za daljim razvojem i usavršavanjem?
Napomena koja kaže da je autorski tekst uklonjen i ne predstavlja mišljenje kompanije Nutanix bi bila legitiman da je autor bio istaknut na prvoj verziji teksta, što nije bio slučaj.
Predlog alternativnih koraka nakon objavljivanja teksta “Outsourcing vs product kompanije — gde rastu bolji programeri”:
- Ostaviti tekst u celosti kakav je prvobitno objavljen i motriti situaciju nekoliko dana. Ostanite smeli 🙂
- Ostaviti tekst u celosti kakav je prvobitno objavljen, potpisati autora i dodati napomenu da tekst ne predstavlja zvanično mišljenje kompanije Nutanix, već mišljenje autora.
III Uklanjanje stranice
Nakon uklanjanja teksta i stavljanja napomene na URL koji se delio diljem LinkedIn-a, ne mogu da proniknem šta je bila namera iza potpunog uklanjanja stranice. Ono u šta sam sigurna je da će ova akcija podstaći dalje komentarisanje onih koji su videli promene koje je stranica pretrpela.
Onog momenta kada nešto objavite, bilo kakvo brisanje ili izmene prvobitnog članka će vas odvesti na stranputicu, a posebno ako ste već privukli pažnju sa svojom objavom. Budite smeli i ostanite pri onome što ste napisali. Biće onih koji se neće slagati sa vama, a biće i onih koji će ceniti vaš stav.
Ova situacija mi je još jednom pokazala koliko je važno u IT firmama imati stručnjake za komunikaciju. Okej, vi pravite digitalne proizvode, imate sjajne inženjere, dobro poslujete, ali ko će sve to da prikaže u dobrom svetlu eksterno? Ko će da osmisli internu komunikaciju? Ko će da vas posavetuje ako se izletite sa nekim stavom koji nije naročito popularan?
Biti dobar komunikator se uči, i ta osobina nije inherentna svakom ljudskom biću samo zato što ume da govori.
Javite mi ako imate neki zanimljiv primer komunikacije u doba izolacije, da ga rastavimo na delove 🙂
Stay safe!