EDIT: Ovaj tekst sam počela da pišem u januaru, a završavam ga u julu kada ga i objavljujem. Prve verzije su opisivale pokretanje Comms Coacha i život frilensera sa nekoliko klijenata i kako ih sve gubim u martu 2020. godine. No, gubitak posla i izolacija nisu bile ključne stvari koje su se desile.
Ovako sam završila prethodni Year in Review tekst, a nisam ni slutila kakva nas godina čeka. Godina 2019. me je namučila i onda sam prirodno, sve nade polagala u novo pokretanje brojača, stoga i previše optimistična rečenica koju 2020. godina nije uspela da opravda.
Ovog puta ću odstupiti od forme koju sam postavila u prvom tekstu koji je sumirao 2018. godinu, te će ovaj Year in Review biti o ljudima, jer šta je drugo važnije?
Zbog molbi čitalaca tekst je na srpskom, kažu da pišem “pikantnije” na maternjem jeziku. 🌶️
p.s. Pre nego što počneš, priznajem da kada prevrtim ovaj tekst imam blagi transfer blama zbog toga što su sve slike selfiji, osim jedne. Okej je i da odustaneš odmah. Pusabok!
✦ Miškec
Ne smem da kažem šta je njegov day job, poverljivo je, ili bar on tako kaže. Njegov stan je odmah iznad mog, a usled loše novogradnje čujemo i one zvuke koje ne bi trebalo. Poreklom iz Guče, Miodrag, od milošte Miškec, je veseljak i čovek za društvo. Dobre komšijske odnose smo gajili i u godini pre pandemske, a martovska izolacija nas je još više približila: delili smo hranu i vreme prekraćivali jambom. Trenutni vodi u partijama 82 prema 74.
✦ Muriel
U moj život ušla kao profesorka francuskog, a ubrzo postala draga prijateljica. Parižanka koja se preselila u Beograd zbog ljubavi i nakon razvoda ostala tu. Govori srpski, mada se stidi, vodi udruženje Francuza koji žive i rade u Beogradu, napisala je knjigu za lakše učenje srpskog jezika koja će, nadam se, ove godine konačno ugledati svetlost dana. U 20 i nekoj godini postala pilot i često iznajmljivala avion da gleda zalazak sunca iznad Bretanje.
Posle Miodraga, sa Muriel sam provela najviše vremena u šetnjama, nabavci, ručkovima i kafama. Prva kafa u aprilu se desila upravo sa njom na Trgu Nikole Pašića, kada je Kafeterija otvorila štand za poneti.
Ne znam kako bih preživela 2020. bez njenog racija koji ipak nadilazi moj.
✦ Ivana
“To nije moj proces”, rečenica koja je obeležila 2020. godinu i sve probleme koji su bili izvan nje i mene. Pojurila je svoju strast, i napravila Vidu, novi brend biljne kozmetike, u godini u kojoj joj je bilo teško da se pokrene. Vraćala se na Wine Festu zbog mene na jedan štand tri puta po isto vino i nije je bilo sramota! :))
Često kaže da se divi mojoj umerenosti, no ja sam nekada dobra glumica pa joj zavaram spoznaju. Bez obzira na moje poker face momente, ona je požrtvovan i odan prijatelj i zahvalna sam na tome što smo podelile 2020. godinu.
✦ Ninoslav
Prvi zagrljaj krajem aprila se desio baš sa Ninoslavom. Šetajući od Paliluske pijace do njegovog kanca, razmišljala sam kako da se pozdravim sa osobom koju nisam videla dva meseca i sa kojom baš volim da se zagrlim. Potpuno izolovana od svih, u doba prvog talasa korona-ludila, pomisao na zagrljaj je bila velika kao kuća.
I evo kako je izgledao taj prvi zagrljaj u doba izolacije: Ninoslav otvara vrata, gledamo se, nemamo pojma šta ćemo. Ja nosim kese u rukama sa pijace i ulazim, Ninoslav me grli od pozadi i tako se krećemo kao dva kretena u krug, jer ja počinjem da se smejem grohotom od komične situacije i govorim “Korona je, ne treba da se grlimo”, a on “Boli me… za koronu”. I nakon što me je pustio iz piggy back zagrljaja, bio je i jedan normalan.
Ninoslav me je tokom 2020. godine terao da putujem, bilo gde van Beograda, no duša mi nije htela, te smo svaki naredni susret otvarali rečenicom: “Jesi smislila gde ćeš da putuješ, Jovana?”
✦ Production Pool ekipa
Godina 2020. je trebalo da predstavlja moje vatreno krštenje u produkciji jednog velikog događaja. WordPress Camp EU je bio planiran za jun, u prelepoj Super Bock areni u Portu. Ostaje u rubrici “nije se desilo”, a ono što je bila nova stvarnost pandemske godine su bili online događaji.
Production Pool ekipa, kojoj zaista nema ravne kod nas kada govorimo o produkciji događaja, se prebacila u online prostor u roku od svega par nedelja. Čitavu prošlu godinu smo proveli na probama sa govornicima, sastancima sa organizatorima, a pre toga u istraživanju svih dostupnih online alata. Imala sam prilike da vidim iz prve ruke kako se “preživljava” krizna godina i sa kojim entuzijazmom se čeka bar neki hibrid-događaj ili mini-pravi, onaj uživo.
✦ CGA ekipa
Ninoslav je kriv što sam se upoznala sa Miljanom i Milicom, a onda kasnije i Tamarom i što su me primile u svoj ženski tim. Kraj 2019. je označio i prekid tradicije man-only timova u mojoj karijeri. Sa Miljanom i Milicom sam imala prilike da radim na CGA konferenciji i kako nas je 2020. godina dočekala nespremne, ipak smo održale kontinuitet u druženju i saradnji.
U ženskim timovima se ostavlja više prostora za diskusiju, obraća se pažnja na emotivni aspekt, mnogo brže se dela i odluke se donose bez većeg zastoja. Možda vam ova rečenica deluje kao common sense, ali kako ranije nisam imala prilike da radim u ženskim timovima, neke od ovih stvari su me iznenadile. I priznajem da emotivni aspekt u poslu nije moja jača strana, no naučila sam malo više o tome kroz rad sa CGA damama.
✦ Vrga
Prošlog leta smo vežbali jogu na Tašu i u Zemunu, pošto je on imao jaku želju da se oproba u Ashtangi, a zatim smo počeli da igramo basket u dvorištu OŠ “Vuk Karadžić”. Zezao me je da sam namerno birala mesta gde ima puno ljudi da bi mu bilo neprijatno, a da bih se ja pravila važna, kad pričamo o jogi, naravno.
Sećam se jedne rečenice koju je izgovorio kada smo sedeli na Lemon Chiliju, pa ću pokušati da je parafraziram: “Čuješ li ti sebe šta pričaš? Ja sam rekla da je to ovako, ja sam rekla da je to onako… Hajde prestani da se foliraš i lepo mi kaži šta misliš i osećaš tim povodom.” E to je postrojavanje! Želim vam jednu osobu poput Vrge, da vas malo postroji u životu, sigurna sam da vam je to potrebno.
Da ne zaboravim, 31. decembra mi je doneo šampanjac i dva kinder jaja (go figure), jer je rešio da veče provede tako što će prijateljima da nosi poklone. I liči malo na Deda Mraza!
✦ Peđa
Peđa je bio dragi prijatelj i pre nego što smo postali saradnici. Uz njegovu podršku i savete sam nastavila da razvijam Artikoolacije, jer mi je poklonio projekat koji je prethodno razvijan u njegovoj kompaniji.
Tokom celog koncipiranja daljeg razvoja Artikoolacija bio mi je na raspolaganju i nije ga obeshrabrila ni pandemija već je ostao istrajan u pomoći Krîvī, verujući da mogu da izguram sve ono što sam naumila.
Postoje oni ljudi koji pružaju podršku iz daljine, a Peđa je uvek vokalan te stoga znaš da će ti stalno biti dostupan ako negde zapneš čak iako i on vodi svoju kompaniju pa nije baš da ima sve vreme ovog sveta.
✦ Kiki
Kiki je hodajući rečnik suludih, starih izraza koje ste možda nekada čuli u životu, a neke ćete čuti tek kada je upoznate. Prvi put smo se srele u Seven Bridgesu i od tada zauvek razmenjivale savete na liniji HR-komunikacije.
Izvrsna u poslu koji radi, takođe je porinula svoju barku u konsalting, te smo u 2020. godini zadržale žive diskusije na temu kako preživeti sve izazove u IT industriji, plus pandemiju preko svega toga.
Ako vam je nekada potreban savet od osobe koja ume da ostane neutralna, ali i da u isto vreme sagleda sve pozicije, treba da u svom životu imate Kristinu Grubač jer vredi ćup zlata!
✦ Frenchy
Martan Bro (Martin Braud) je u pandemskoj godini napustio Srbiju i vratio se u rodnu Francusku, preciznije, pokušao je :)) Trebalo mu je više meseci, ali je na kraju izveo celu operaciju selidbe. Oboje smo u isto vreme bili u long distance vezama, s tim da je njegova bila interkontinentalna, no ušio me je po svim aspektima održavanja kontakta i viđanja sa svojom devojkom. Čestitala sam mu na trudu i naučila šta znači ostvariti ono što si naumio.
Delili smo ljubavne jade tokom prošle godine, a često je umeo da me pita “Dobro Jovana i kako se ti osećaš sada?” na šta je najčešće dobijao odgovor “Ma sve je super, šljaka, svi smo dobro, sve je ok.” Naravno da me je svaki put sačekivao na nož sa “nisam te baš to pitao”, ali je razumeo da je ponekada ta rečenica označavala moj beg ne od odgovora, već od same sebe.
Ljudi kao što je Martan su vam potrebni naročito u pandemskoj godini da vas ne puste da bežite.
✦ ✦ ✦
Lako je reći da prošla godina nije bila tako strašna sada kada je prošla. Stavila je na test sve u šta smo verovali, a u isto vreme nam je poklonila vreme za samoću (ili za porodicu) koje verovatno ni u jednoj drugoj situaciji ne bismo dobili. Za one koji su se hvalili pročitanim knjigama i završenim kursevima nakon prve izolacije – ne znam da li da vam čestitam ili da vas posavetujem da pogledate malo dublje u sebe, iznenadili biste se.
Hvala 2020. godini na svim ljudima koje je donela i dubok naklon za one koje mi je ostavila.
🙏🏻