Znam, pitanje od milion dolara. Naravno da je moguće ne zakasniti, i uraditi solidan posao, ali koliko često vam se to dešava?
Kada govorimo o projektima iz oblasti komunikacija, oni podrazumevaju pravovremenost, međutim kada se radi o kreativnim kampanjama ili bilo kom drugom poslu za klijente, pitanje iz naslova gađa u centar.
Kasnim, šta sad?
Ništa strašno, klijent je ljudsko biće kao i ti.
Javićeš da kasniš sa isporukom rešenja, daćeš novi rok i pitaćeš da li je to u redu.
Uz podrazumevano izvinjenje zbog kašnjenja, nema potrebe navoditi razloge zbog kojih kasniš, zato što klijentu mogu delovati trivijalno. Daću primer nekih najčešćih koje sam imala prilike da vidim: komp je na servisu, ne radi mi mejl, imam problema sa preuzimanjem fajlova, auto mi je u kvaru…
Najvažnije kod kašnjenja je javiti na vreme da kasniš
Šta za klijenta znači “javiti na vreme da kasniš”?
Recimo da je rok za isporuku dizajn pravaca za novi web, četvrtak. Ti u ponedeljak shvataš da ne stižeš da uradiš to do četvrtka, već u najboljem slučaju do ponedeljka naredne nedelje. Signaliziraš klijentu odmah, onog momenta kada shvatiš da postoji i najmanja šansa da zakasniš. To mu omogućava da promeni svoj raspored ili ti zatraži neko jednostavnije rešenje koje će ti oduzeti manje vremena.
Podrazumeva se da imaš sposobnost da proceniš svoje vreme adekvatno i da ne govoriš od danas za sutra da stižeš da ispoštuješ rok.
Dobra taktika kod kašnjenja: poslati ono što imaš
…ako imaš nešto 🙂 Izbegavaj da klijenta zavaravaš tako što ćeš mu reći da već imaš nešto za pokazivanje, ako to zaista nije tako. Ulaziš u rizik da ti zatraži da to i pokažeš.
U slučaju da zaista imaš nešto za pokazivanje, prilikom slanja mejla “izvinite što kasnim, radim na tome”, možeš poslati i to na čemu radiš sa pratećim komentarima koji objašnjavaju rešenje koje šalješ i sa naznačenim delovima gde klijent može očekivati dalju razradu.
Biraš da ne kasniš i šalješ loše rešenje
Tvoj klijent možda i nema velika očekivanja od tebe ili od projekta na kom radite, pa će ti možda ovo i proći. Stvar je lične poslovne etike da li ćeš otići ovim putem. Ovo je takođe dobra taktika ako ne želiš da nastaviš saradnju sa tim klijentom, velike su šanse da ti se više neće javiti.
Još jedna strategija koja je validna, jeste da se ogradiš i kažeš da zbog poštovanja rokova šalješ rešenje sa kojim ni ti nisi u potpunosti zadovoljan/na, ali da ćeš vrlo rado u određenom roku popraviti sve što smatraš da nije u redu. Predlog novog roka treba da dođe od tebe, a klijentu treba da kaže da ti je ipak stalo do projekta i da ćeš u najkraćem roku uneti poboljšanja u postojeće rešenje.
Zaglavili smo se sa postojećim rešenjima, da li da ipak pošaljemo to što imamo?
Situacija se u odnosu na gornji pasus razlikuje u tome što imaš blokadu i ne možeš da je razrešiš već nekoliko dana. Ne očekuj da će se desiti magija i da ćeš u trenucima dokolice rešiti problem koji te muči, već zakaži poziv sa klijentom i predstavi mu probleme i blokade sa kojima se susrećeš. Rešenje može biti jednostavno, ali ga ti ne vidiš.
Ako nemaš tu slobodu da sa klijentom ovim povodom ugovaraš sastanke, možeš to uraditi sa bilo kime ko ti može dati drugačiji pogleda na problem.
I još, da potcrtam: za kreativne poslove, dokolica je neophodna
Može biti izgovor par excellence, ali u većini slučajeva nema veće istine od ove. Uvek možeš da biraš da štancuješ i prepakuješ rešenja od ranije, no uspeh te baš i neće sačekati iza ćoška.
Ako tvoj posao podrazumeva visok nivo organizacionih sposobnosti, a većina projekata zahteva razigranost i novi pogled na stare probleme, jednostavno zakaži vreme u kalendaru za dokolicu i u narednim mesecima ćeš videti koliki uticaj ona ima na tvoje kreativne procese.